Оружане снаге Албаније

Оружане снаге Албаније
Forcat e Armatosura Shqiptare
Грб
Основана	4. децембар 1912. (1912-12-04)
Видови војске	Генералштаб Ратно ваздухопловство Копнена војска Ратна морнарица Војна полиција Командна подршка
Седиште	Тирана, Албанија
Веб-сајт	www.aaf.mil.al
Вођство
Председник	Бајрам Бегај
Министар одбране	Нико Пелеши
Начелник Генералштаба	Арбен Кинђи
Бројно стање
Војно способни	од 18 година
Обавезни војни рок	укинут
Број расположивих за војну службу	1.519.794, година 15—49
Број способних за војну службу	1.270.274, година 15—49
Број годишње стасалих за војну службу	62.032
Активни састав	6.600 (90. у свету)
Састав ван државе	Босна и Херцеговина Чад Обала Слоноваче Србија Либерија Мали раније: Грузија Авганистан Ирак
Трошкови
Буџет	514 милиона $ (2024)
Проценат БДП	2% (2024)
Индустрија
Страни добављачи	Аустрија Белгија Француска Немачка Италија Румунија Турска САД раније: Кина Совјетски Савез

Оружане снаге Албаније (алб. Forcat e Armatosura të Republikës së Shqipërisë (FARSH)) је војска Албаније, која је формирана по доношењу Декларације о независности Албаније 1912. Генералштаб јој је у Тирани.

Албанска војна историја

Формирање Албанске народне армије

Албанска народна армија (Ushtria Kombetar Shqiptar) је основана у мају 1913. године и њоме је командовао пуковник Али Сефкети. Али, 22. јануара 1914. године просрпски оријентисани министар одбране Есад-паша Топтани, који је командовао жандармеријом (Handarmeria), јачине 4.000 људи организованих у четири одреда (1-4 одред) је извршио државни удар. Војска, далеко испод планираног броја од 12.000 људи, одбила је да служи под Есад-пашом, чија су жандарми ефикасно контролисали само централну Албанију. Северна Албанија је била под контролом Бајрама Цурија који је имао око 20.000 људи, од који су многи били избеглице са Косова и Метохије и Македоније, и кога су подржавали Аустроугарска и католичко племе Мирдите; у централној Албанији Хаџи Керим је створио „Крујску унију". Северни Епир који је био независан од 17. фебруара 1914. године, окупира војска Грчке у новембру (Грчка га и формално анектира 18. марта 1916). Италијанске експедиционе трупе окупирају област око Флорина 28. децембра 1914. године.

Српска војска 29. маја 1915. године окупира централну и северну Албанију, разбија Куријеве побуњенике и ослобађа Есада који је био опкољен у Драчу. Касније, у децембру 1915. године, српска војска која се повлачила преко области Мати, у централној Албанији, бива нападнута од Куријевих снага, али јој помаже Есадова жандармерија. Италијанске снаге су обезбеђивале укрцавање српских снага у Драчу пре него што су евакуисане у Италију 24. фебруара 1916. године, заједно са Есадом и неколико стотина жандарма. Од 20. марта 1916. године италијански Специјални албански корпус (овај је назив имао од децембра 1915) који је имао три пешадијске дивизије - 38. див. (Савона и Пуља бриг.); 43. див. (Арно и Марче бриг.) и 44. див. (Таранто и Верона бриг.), преименован је у 16. корпус, а од 20. јуна 1916. у „Албанске окупационе трупе" након повратка 43. и 44. дивизије и регрутације помоћних албанских јединица. Италијани су, уз савезничко одобрење, 23. августа 1916. окупирали северни Епир и приморали неутралну грчку војску на повлачење.

У јануару 1916. године, аустроугарски 19. корпус је окупирао северну и централну Албанију. Регрутоване су Куријеве племенске трупе и организована је Албанска легија (Albanische Legion) са аустроугарским официрима и вишим подофицирима. Имала је девет пешадијских батаљона, сваки са четири чете јачине 150-170 људи. Аустроугарска жандармерија и војна полиција ојачане албанским регрутима су успоставиле релативно благу окупациону власт.

Есад је крајем августа 1916. године дошао у Солун са 800 албанских жандарма, а у децембру 1916. године генерал Сареј га шаље у „Корчанску републику" у Охридском сектору у северном Епиру који је контролисала 3. група дивизија Источне армије. Есадови жандарми су се добро борили у септембру 1917. године и постављени су на фронт између Поградеца и реке Скумби. Тајни савезнички Лондонски споразум од 26. априла 1915. је предвидео поделу Албаније - технички, државу Антанте - и 3. јуна 1917. италијански генерал Фереро је прогласио протекторат Италије над централном и јужном Албанијом (северна Албанија је додељена Србији и Црној Гори). Французи су 12. октобра 1918. распустили Есадове жандарме и 10. октобра расформирали Корчанску републику.

Италијанске Албанске окупационе снаге су 19. јуна 1917. преименоване у 16. корпус који се у септембру састојао од три пешадијске дивизије - 13. див. (Барлета и Палермо бриг.); 36. див. (Пуља и Танаро бриг.) и 38. див. (Савона и Верона бриг.) и 9. коњичке бригаде. До 31. октобра 1918. године италијанске и француске трупе су протерале аустроугарску војску из Албаније, али је затим 3.000 албанских сељака, под Бајрамом Куријем, напало Италијане и натерало их на повлачење из Албаније 2. септембра 1920. године.

Комунистички режим

Албанија је изградила преко 750.000 бункера током 45 година дуге комунистичке владавине Енвера Хоџе. Ово је требало Албанији да да велику предност у одбијању стране инвазије или напада. Ове бункере је лако премештати, потребно је ископати рупу, и у њу помоћу крана или хеликоптера убацити припремљени бункер. Међу типовима бункера су митраљески бункери, бункери на плажи, подземни бункери, и друге врсте.

Види још

• Албанска војска 1914-1918

Спољашње везе

• Званични веб-сајт